Hanina priča

Kad neko kaže ”ulično nasilje” prvo što mi padne na pamet je tip kod škole na Grbavici od prije nekoliko godina ..započinje priču H. T. Majka 11 godišnjeg dječaka.
”Samo što sam ostavila sina u školi i vraćajući se ulicom prema pijaci kontam kud prije ; u pekaru pa u mesnicu pa onda na pijacu po voće i povrće..Brzo prolete četiri sata koliko sin bude u školi a ja moram sve stići : oprati, skuhati ručak , ispeglati i tako prebiram u hodu , kad mi se učini da me neko doziva. Okrenem se , kad vidim čovjek stoji u pasažu izmedju zgrada a od parkiranog auta vidim mu samo glavu . Ljubazno me pita ” hej izvini , možes li mi pomoći ?”
Mislim u sebi možda nešto treba da unese čovjek ..hajde dobro , nije da imam vremena ali dobro ,..prođem iza auta kad ono ..imam šta vidjeti on izvadio golotinju i masturbira ! ! U prvi mah ne mogu sebi doći , bila sam se sva zadihala žureći kući pa mi je prosto pozlilo od ove scene . Priberem se i ljutito mu odbrusim ” fuj , bezobraznik jedan !!” i odem u svom pravcu .
Sjećam se samo nekog osjećaja poniženja i nekog kajanja u smislu nekad negdje neki stvarno fin čovjek će trebati da mu prolaznik otvori vrata, pomogne uz stepenice , a zbog ljudi poput ovoga čovjeka svi će samo nastavljati svoj put – znam to iz iskustva poslije ovog incidenta. Kad bi neko i dozivao u pomoć samo bih produžila ne bih se ni okrenula. Žao mi je ali tako je, sve dok se ja ne budem osjećala sigurno na ulici. ”

[got_back]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *